Muzej hleba

 

 
 
     
 

Srpski muzej hleba – Jeremija osnovan je 1995. godine.

Ovaj neobičan muzej, nastao je kao rezultat dugogodišnjeg sakupljačko-istraživačkog rada slikara Jeremije. Putujući po Srbiji, Jeremija slika ali i istražuje, sakuplja etnografske predmete, oruđa, mašine, zapisuje običaje. Početkom devedesetih godina odlučuje da svoju kolekciju predstavi javnosti i u tom periodu započinje izgradnju objekata u koje će, nekoliko godina kasnije, biti smeštene zbirke.

Na prostoru od 1200 kvadratnih metara, u niz sukcesivno podignutih objekata, koje projektuje i realizuje sam Jeremija, smeštene su zbirke sa oko 2000 predmeta.

Osnovna koncepcija muzejske postavke ima za cilj da pokaže put zrna pšenice od “zemlje, preko hleba, do neba” korespondirajući tako sa ciklusima Jeremijinih slika ciklus “Zemlja”, “Hleb” i “Nebo”.

Pomoću izloženih predmeta ispričana je priča o hlebu i načinu na koji se on dobijao u Srbiji nekada, o njegovom značaju i simbolici ali i o ljudima, običajima, načinu života u prošlosti. Specifičnost postavke ogleda se i u samom načinu prezentacije predmeta. Predmete je moguće direktno dodirnuti a određen broj predmeta postavljen je tako da se njihovo funkcionisanje može demonstrirati. Kroz demonstracije, predmetima se, bar na trenutak, vraća njihova nekadašnja funkcija a posetiocima se, uz zaglušujući zvuk ručne vršalice, krunjača i žrvnja koji melje, nudi autentičan doživljaj.

Izloženi predmeti razvrstani su u tri tematske zbirke: etnografsku, arheološku i likovnu.

Etnografsku zbirku čine: zbirka oruđa za obradu zemlje, zbirka transportnih sredstava, zbirka predmeta za preradu pšenice i kukuruza, zbirka predmeta za mešenje i pečenje hleba, zbirka predmeta za pripremanje hrane i zbirka obrednih hlebova.

Arheološku zbirku čine: praistorijska i antička zbirka. U praistorijskoj zbirci nalazi se zbirka oruđa za obradu zemlje, zbirka žrvnjeva i posuda za čuvanje žita. Antičku zbirku čine oruđa za obradu zemlje iz rimskog doba.

U likovnoj zbirci nalazi se zbirka slika i crteža slikara Jeremije.

U okviru muzejskog kompleksa nalazi se furuna za pečenje hleba, ognjište i crkva posvećena srpskoj Slavi.

Zbog snažnog uticaja ličnosti umetnika na koncepciju muzejske postavke kao i njegovog praktičnog angažovanja na njenoj realizaciji kroz celokupan muzejski kompleks provlači se ideja o Muzeju kao o još jednom Jeremijinom umetničkom delu.

Nastao iz ljubavi prema sopstvenom nasleđu, realizovan uz ogroman napor i entuzijazam Jeremije, ovaj muzej, po mnogo čemu jedinstven, od osnivanja privlači pažnju najšire publike. Zamišljen kao mesto bez ograničenja, poput slikarevog ateljea, otvoreno za svakoga, mesto gde možemo da slušamo druge, ali i da razgovaramo i međusobno i sa samim umetnikom, tu praksu uspeva da zadrži do danas. Doživljavajući muzej kao mesto gde je svako dobro došao, bez obzira na sredinu iz koje potiče, bez obzira na svoju kulturu i stepen obrazovanja, Jeremija pokušava da ostvari svoju viziju o muzeju kao o jedinstvenom mestu jedne sredine. Za ovog umetnika muzej je kao živi organizam koji se stalno menja, usavršava, preoblikuje i obnavlja, koga čine predmeti ali i ljudi - kako oni koji rade u njemu tako i oni koji ga posećuju. Iako drugačiji, Muzej hleba na svoj specifičan način informiše ljude o značaju sopstvenog nasleđa i o muzejskoj delatnosti uopšte, što je i njegova misija.

U Muzeju hleba realizuje se više programa namenjenih deci različitih uzrasta (od vrtićkog do školskog). Tema hleba je sveobuhvatna i pruža velike mogućnosti u radu sa decom. U svim programima deca aktivno učestvuju u zavisnosti od uzrasta i interesovanja. Muzej nudi mogućnost za kreativno učešće dece u procesu učenja, u muzeju je moguće u isto vreme i učiti i zabaviti se. Deca uče kojoj kulturi pripadaju ali i o vrednostima drugih kultura čime se ističe važnost razumevanja i prihvatanja razlika. Bliski kontakt dece i muzejskih predmeta doprinosi demistifikaciji tih predmeta kao i muzeja uopšte.

U Muzeju hleba postoji biblioteka čiji sadržaj čine knjige, katalozi i časopisi i neknjižna građa. U okviru muzejske biblioteke poseban segment čini Biblioteka sv. Jevrosima sa zbirkom kuvara. Bibliotečki inventar sadrži 1550 jedinica.
Izdavačka delatnost Muzeja prisutna je od osnivanja u obliku vodiča, kataloga i posebnih izdanja.
Pored svoje osnovne delatnosti Muzej povremeno organizuje stručne skupove, promocije, koncerte i različite umetničke radionice.

 
     
 
 
     
 

Informacije za posetioce
Muzej hleba nalazi se u selu Pećinci, u Sremu.

Radno vreme: subotom i nedeljom od 10 do 17h.
Grupne posete se organizuju i van radnog vremena uz prethodnu najavu.
Obilazak muzeja odvija se uz pratnju vodiča.

U okviru kompleksa nalazi se prostor za odmor, suvenirnica
kao i veliki muzejski parking za autobuse i automobile.

Specifičnost Muzeja hleba je prirodni ambijent
koji omogućuje posetiocima prijatan boravak.

Kontakt
Telefon/faks: 022 436 141
Adresa: Srpski muzej hleba –Jeremija, Pećinci 22410, Braće Vidakovića 83
E-mail: info@muzejhleba.rs
PIB: 103788652
Matični broj: 08841179

 
     
     
     
Početak... Muzej hleba... O hlebu... Jeremija... Informacije...
Srpski muzej hleba – Jeremija
Telefon/faks: +381 22 436 141
Adresa: 22410 Pećinci, Braće Vidakovića 83
E-mail: info@muzejhleba.rs

© Svi prilozi na ovom sajtu su originalni autorski tekstovi i originalne autorske fotografije i podležu važećim zakonskim propisima.
Preuzimanje materijala sa sajta www.muzejhleba.rs moguće je isključivo uz saglasnost vlasnika sajta:
Srpski muzej hleba - Jeremija