O hlebu

Hleb je čovekova telesna i duhovna hrana, simbol ishrane, života. On je ljudskost i božanstvenost u jedinstvu. Hleb je simbol sjedinjenosti jer u sebi sadrži mnogo zrna žita i kada se razlomi i podeli predstavlja zajednički i jedinstveni život. Zbog značaja koji je imao za opstanak ljudi hleb je vrlo brzo postao nezamenljiv i u običajnim i religioznim manifestacijama.

Zbirka obrednih hlebova koja se čuva u Muzeju hleba je zbirka od posebnog značaja. Ovu zbirku čini 96 različitih vrsta hlebova koji su se kod Srba mesili za godišnje cikluse praznika i za običaje porodičnog ciklusa. Hleb je imao važno mesto u srpskoj običajnoj praksi i gotovo da nema običaja u kojima se ne mese različite vrste hlebova. Tokom vremena, obredni hlebovi doživljavali su mnoge transformacije i bili izloženi različitim uticajima, tako da se danas sreću u mnogo različitih oblika, naziva, motiva i namena.

Za božićne praznike pripreman je veliki broj obrednih hlebova: česnica, božićni kolač i veći broj figuralnih hlebova “zakončića”.
 

Česnica je obredni hleb u koji se stavljao metalni novac, slama, pasulj, bosiljak, delići drveta sa kućnog praga, štale, jarma, bačve, pluga, koji su simbolično namenjivani ukućanima.
 

Česnica se lomila za vreme ručka prvog dana Božića i svaki ukućanin je dobijao po deo. U zavisnosti od toga šta je pronašao u svom parčetu svako od ukućana znao je u kojim će poslovima te godine imati najviše uspeha. Verovalo se da od ovog hleba zavisi rod useva, razmnožavanje stoke, zdravlje ukućana i opšte blagostanje kuće.
Božićni kolač ili “veliki kolač” je većih dimenzija, kružnog oblika, ukrašen reljefnim trakama od testa koje oblikuju krst, ima ukras “ružu”, struk bosiljka ili tri vlati pšenice u sredini i različite figuralne ukrase od testa. Ukrašavan je poskurnikom (slovom, pečatom) i u njega su bili pobodeni orasi.
 

Hlebovi “zakoni” ili “zakončići” simbolizovali su sve vrste domaćih životinja, poljoprivredne alate, useve, kuću. Njihova namena određivala je njihov oblik. Najčešće se mese hlebovi “vinograd” i “bačva” koji su namenjeni vinogradu i vinu; zatim hleb “njiva”, izbrazdan hleb namenjen zemlji i usevima; “volovi” namenjen volovima , “kvočka s pilićima” namenjen živini. Određen broj hlebova namenjivan je ukućanima pa je tako za orača mešen kolač “šaka”, za domaćicu “naćve”, za decu “vitice”, “gučice” i drugi. Za ukućane je mešen i hleb “zdravlje” koji je pre pečenja zasecan nožem onoliko puta koliko je članova bilo u kući. Svi ukućani jeli su ovaj kolač da bi bili zdravi. Pored hlebova koji su namenjivani ljudima i životinjama za Božić su mešeni i hlebovi “sunce” i “mesec” koji su simbolizovali astralna tela.

Početak prolećnih običaja najavljuje praznik Mladenci. Za ovaj praznik mesi se hleb “mladenčići” koji se nosi novim bračnim parovima. Najčešće se mesi četrdeset kolačića različitih oblika koji se premazuju medom. Ponekad su mladenčići u obliku ljudskih figura, premazani medom.

Za Uskrs, pored bojenja jaja, mešen je određen broj obrednih hlebova. Veliki uskršnji kolač je okruglog upletenog oblika sa jajetom u sredini, koje može biti neobojeno ili obojeno crvenom bojom. Hlebovi “jajčenici” manjih su dimenzija obično kružnog oblika, na gornjoj površini imaju utisnuto jaje. Ovi hlebovi dele se za Uskrs ukućanima i nose rodbini.

Za krsnu slavu, koja predstavlja običaj proslavljanja domaćeg sveca zaštitnika, mešen je slavski kolač. Slavski kolač je okruglog oblika i bogato je ukrašen reljefnim figuralnim delovima testa (grožđe, klasje, ptičice) i poskurnikom (slovom, pečatom).
 

Događaji koji su se smatrali posebno važnim u životu svakog čoveka - rođenje, sklapanje braka i smrt - praćeni su određenim običajima u kojima su obredni hlebovi imali važnu ulogu. Za novorođeno dete mešen je hleb “povojnica” a za prve detetove korake hleb “postupaonica”.

Svadbeni hlebovi mešeni su nekoliko dana pre svadbe i različito su ukrašavani. Svatovska pogača je obredni hleb koji mesi svekrva od najboljeg brašna, ukrašava ukrasima od testa i daje svatovima koji idu po mladu. Sabornik je hleb koji se mesi kod mladine i kod mladoženjine kuće, ukrašava se cvećem, biljem i grančicom sa ptičicama.

Obredni hlebovi “poskurice” pripremaju se za Zadušnice. Poskurice ili “zadušnice” su mali hlebovi na kojima je utisnut hrišćanski simbol krst sa slovima IS HS NI KA (Isus Hristos pobeđuje) koje se dele za dušu pokojnika. Pored poskurica mese se i hlebovi u obliku krsta koji se nazivaju “krsnici”.
 

U okviru zbirke obrednih hlebova u Muzeju hleba nalazi se i zbirka poskurnika, slova ili pečata, koji su se koristili za ukrašavanje obrednih hlebova.